Anketa

Koncert Balaševića u Sava centru

Posle četiri godine pauze, Đorđe Balašević će sredinom decembra održati seriju koncerata pod nazivom “Kalendar mog detinjstva”. Za sada je izvesno da će slavni kantautor u Velikoj dvorani nastupiti 12, 13, 15, 16, 18, 19. i 20. decembra, a razmišlja se i o dodatnih pet koncerata.

Publika će na koncertima biti sa Balaševićem na sceni – na binu će biti postavljene tribine, na koje će moći da stane ograničen broj gledalaca – između 600 i 800, dok ostatak dvorane neće biti korišćen. Djole ce nastupati uz pratnju Aleksandra Dujina na klaviru. Karte ce se prodavati na blagajni Sava Centra od ponedeljka 10.11. po ceni od 2500 dinara.

Sa sto trideset održanih koncerata, Balašević je, podsetimo oborio sve rekorde “Sava centra”.

Snimanje filma “Kao rani mraz”

Vojvodina onakva kakva je… Plodna… Rodna… Različita…
Vojvodina, uvek tako vredna… Čista… Uredna…
Širom otvorena, kao kuća spremna za svatove…
Sa muzikom sa sve četiri strane, i još malo pride, za svaki slučaj…
Sva protkana akcentima, kao šareni panonski svadbeni peškiri…
Vojvodina, divna, radoznala… izmešana… slojevita… Aj’te, molim vas…
Zar ne zaslužuje i da bude u najboljoj formi?

Film „Kao rani mraz“ snimao se po knjizi-scenariju Đorđa Balaševića pod istim nazivom: „Kao rani mraz (Nikolina priča o Vasi Ladačkom)“, a koja je i pisana kao roman u formi filmskog scenarija.

Već u podnaslovu knjige autor naglašava da je u pitanju „Scenario za dugometražnu igranu baladu“ – jer film je priča o ljubavi, oslonjena na sada već čuvenu Balaševićevu „Priču o Vasi Ladačkom“, ali ovaj put ispričanu očima njegovog sestrića Nikole, svedoka svega što se dogodilo nakon radnje opisane u pesmi.

Uz nezaobilazni karakteristični stil i lucidne duhovitosti, ovaj film donosi upravo ono što publika i istinski poznavaoci od autora i očekuju – srž svega što, već tri decenije, Đorđa Balaševića čini „brendom od poverenja“.

Režiju, scenario i muziku za film potpisuje Đorđe Balašević.

Glavne uloge tumače Rade Šerbedžija, Nikola Đuričko, Mustafa Nadarević, Marko Makivić, Mira Banjac, Zijah Sokolović, Jovana Balašević, Peđa Bjelac, Danijel Kovačević, Ivan Đurić, Danica Jurčova, Radoje Čupić i Aleksa Balašević.

www.salayka.org

Intervju sa Balaševićem

Da se iz ljubavi rađaju najlepše stvari, odavno je svima poznato. S toga ne treba da čudi što je panonski mornar, Đorđe Balašević, napisao toliko prelepih pesama o ravnici u kojoj živi i u koju je očigledno zaljubljen od malih nogu. Rođen je 13. maja 1953. godine u Novom Sadu, gde i danas živi… 

 

- Veruješ li u bajke i  da li ti ih je neko pričao kad si bio mali ?

 

      Ja sam iz one generacije koja je čitala bajke. Dobar deo slika koje sam u životu zamislio su nadgradnja Vasilise Prekrasne i drugih bajki braće Grim, Andersena… Na jednom koncertu u Ljubljani ja sam rekao da ću opet svirati u Zagrebu, Splitu, Skoplju, Sarajevu… i onda me je neko pitao: “Šta je tipe, ti veruješ u bajke“? A ja sam mu odgovorio:“Ja ne verujem u bajke, ja učestvujem u njima“! Sada živimo u jednoj bajci koja nije lepa, ali mora postojati neki epilog, neki izlaz iz ovog tamnog vilajeta.Tako da ja definitivno verujem u bajke, ali znam da ih nema samo lepih !

 

- Najdraža uspomena iz detinjstva ?

 

    Pišem knjigu koja se zove „Kalendar mog detinjstva“ i tu bukvalno kažem da je detinjstvo jedna prelepa uspomena. Imao sam tomsojerovsko detinjstvo, koje se rasprostiralo od stare ulice Jovana Cvijića, bivše Kamberove, pa do starog kanala u Podbari. Uglavnom je sve vezano za odlaske na pecanje sa ekipom iz ulice, za fudbalicu svake večeri u parku kod Almaškog groblja, gde sam ja kao jedan od najmlađih u ulici morao „krvavo“ da se borim za svoje mesto u ekipi  sa mojim prvim komšijom koji je bio samo godinu dana stariji od mene, a ovi svi drugi su bili četrdeset i neko, a mi smo bili pedeset i neko…

 

- Koje su boje tvoje pesme ?

 

     Napisao sam jednu pesmu „ Portret mog života“, gde se kaže „…prave si boje dodala na taj portret života mog „!  Mislim da su boje mojih pesama uglavnom plavičaste. Ipak, ma koliko da izgledaju tamno, modro, negde u dnu izbija neko praskozorje svetle plave ili plavetnila… Zameraju mi nekad tu panonsku depresiju…

U svakom slučaju,  u mojim pesmama ima mnogo optimizma i one svakako nisu crne !

 

- Nedostaju li ti koncerti u Sava centru ?

 

    Na neki način da, kad bi znao da mogu biti onakvi kakvi su bili ! I kakvi smo bili i Beograd i ja… I Beograd i ja smo malo reterirali. Radićemo koncerte kada i Beograd i ja to zaslužimo, ali desile su se neke čudne stvari… Beograd, koji je za mene uvek bio neka vrsta diplomskog rada, to je bio koncert za koji smo se uvek posebno pripremali… Beograd je imao neku čaroliju, imao je duha… On nam je zadavao kriterijume duhovitosti, brzine razmišljanja… To se na žalost poprilično razvodnilo ! Desilo mi se u Beogradu, na jednom od poslednjih koncerata, neko iz publike je viknuo: „Pevaj, prestani sa pričom“! Mislim, to bi sve bilo u redu da je to negde gde me ne znaju i gde ja nisam održao 120 koncerata, gde se uveliko i dolazilo zato što se znalo da ja tu nešto i pričam ! Ali, očigledno je to postao jedan događaj na kojem je postalo više šminka prisustvovati… Bojim se da su koncerti u Sava centru pomalo zapečaćeni i adresirani na zaborav i na legendu i da će ostati priča da je bio jedan debeli, iz tu obližnjeg grada, koji je imao preko 120 koncerata u toj sali…

Tri decenije uz Đorđa Balaševića

 

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolonec. Njegovi preci su prezivali Balaševi, ali je Đorđe Balaš, deda po kojem je novosadski kantautor dobio ime, za vreme Drugog svetskog rata dodao nastavak karakterističan za srpska prezimena kako bi izbegao mađarizaciju.

 

Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u Ulici Jovana Cvijića, u kojoj i danas živi sa suprugom i troje dece. Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler. Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik i položio je prijemni ispit za studije geografije. Nikada nije diplomirao na univerzitetu, ali se 1977. pridružio grupi Žetva.

Đorđe Balašević, kantautor, pesnik, pisac i glumac, postao je brend za sebe. Već tri decenije ne posustaje, i ne čini se da namerava. Ove godine se navršava 30 godina rada ovog svestranog i neumornog autora, a iz kuće Balaševića i dalje stižu vesti o novim projektima.

Malo ko se može pohvaliti takvom karijerom u muzici, umetnosti ili šou-biznisu. Od hit-tanga „U razdeljak te ljubim“ (1977, prodat u 180 hiljada primeraka) i nebrojenih hitova, preko legendarnih nastupa širom stare Jugoslavije a naročito 130 novogodišnjih koncerata u beogradskom Sava Centru, do knjiga i pesama koje je objavio, Đorđe Balašević je već obeležio čitave generacije i više od jednog vremena.

Pored 9 singlova i 17 objavljenih albuma, Đorđe Balašević je stigao i da napiše i objavi dva romana, zbirku pesama, niz tekstova u različitim novinskim kolumnama i jedan scenario, kao i da dobije literarne nagrade i da ga UNHCR proglasi Ambasadorom dobre volje.

Tokom svoje 30 godina duge karijere, Đorđe Balašević je primio brojna muzička priznanja i nagrade, ali najveća satisfakcija mu je, izgleda, njegov sopstveni rad.

U 2008. godini, u kojoj Đorđe Balašević obeležava ovaj važan jubilej, iz radionice Balašević izlazi CD „Kao rani mraz“, u knjižarama se može naći knjiga-scenario pod istim imenom koja predstavlja svojevrsnu kompilaciju svega što je autor do sada uradio i stvorio, a u toku su i poslednje pripreme za početak snimanja istoimenog filma.